Čabradi: Srbija je nelegalna deponija!

0
474

Propisno skladištenje opasnog otpada jeste skupo, ali su troškovi nemerljivo niži od troškova eventualne sanacije terena i životne sredine, a da i ne pominjemo mogućnost gubitaka života i gubitka zdravlja stanovništva, što nema cenu

Kad je pred Novu 2018. godinu pronađeno nekoliko desetina tona nelegalnog toksičnog otpada, na privatnim posedima u blizini Obrenovca, prvi put sam upotrebio reč: Eko-terorizam. Nekima je delovala prejako. Nazvao sam stvar pravim imenom. Samo mesec dana kasnije, ponovo je u istoj oblasti otkrivena nova, zastrašujuća količina nelegalnog otpada, a pre desetak dana opet, u blizini Novog Sada. Da, ovakvo ponašanje firmi zagađivača jeste ozbiljan zločin prema sopstvenom narodu i državi. I da, to je eko-terorizam.

Kao magistar ekologije i životne sredine, ali pre svega kao čovek, a ne kao političar, narodni poslanik ili predsednik Zelene stranke, objasniću zašto je to eko-terorizam i kakve će posledice imati po zdravlje svakog od nas, ukoliko se ubrzo ne zaustavi.

Problem toksičnog otpada je kompleksan, jer taj otpad čine sve one supstance koje mogu izazvati kratkotrajne ili dugotrajne ozbiljne i opasne posledice po zdravlje i životnu sredinu, a definisane su kroz više zakona i uredbi. Osnovni problem neadekvatnog skladištenja ovakvih vrsta otpada jeste ambalaža. Ne samo što su u njima materije sa liste hazardnih supstanci brojne, one su i veoma agresivne. Izazivaju koroziju različitih ambalažnih materijala. Zakopavanje je još opasnije jer zbog zemljišne vlage dolazi do ubrzane korozije, odnosno ubrzanog razlaganja i starenja ambalaže. Posledica je oslobađane opasnih materija i zagađivanje – zemljišta u kome je otpad zakopan, vazduha kod opasnih isparljivih materija i podzemnih i površinskih voda u koje zagađenje dospeva. Veliki broj zagađujućih opasnih materija je lako vodorastvoriv. To znači da pod uticajem zemljišne vlage dospeva i do podzemnih voda.

Širenje ovako oslobođenih materija u podzemnim akviferima je nezaustavljivo. Ili je to zaustavljanje moguće samo delimično, uz ogromne troškove. Posledice mogu biti katastrofalne i mogu uzrokovati i trajne gubitke zemljišnog pokrivača, ali i ogromnih izdani podzemnih voda. Iz tih razloga propisuju se i nalažu veoma strogi kriterijumi i uslovi za skladištenje i odlaganje ovih vrsta otpada. Skladištenje ovakvih materija jeste skupo, ali su troškovi nemerljivo niži od troškova eventualne sanacije terena i životne sredine, a da i ne pominjemo mogućnost gubitaka života i gubitka zdravlja stanovništva, koji nemaju cenu.

Nelegalno odlaganje toksičnog otpada nameće krovno, jednako važno pitanje po zdravlje stanovništva – ko to i zarad kojih sitnih interesa dozvoljava trovanje naše zemlje i voda? Te tone otrova ne stižu vidljivim, legalnim kanalima. S tim, ovo prestaje da bude samo ekološki problem. Otpad koji izbija po Srbiji postaje snažna društvena metafora.

U ovom trenutku, u srcu Evrope koja vidi Srbiju kao najveći potencijal za organski uzgoj i proizvodnju hrane, neko dozvoljava da tone toksičnog otpada stižu na privatne placeve bez dokumentacije i bez traga o tokovima novca. Neko dozvoljava da iz kanti skrivenih po ambarima „tečna i pastozna materija, a u većem delu očvrsla, i crnosive boje“ (navod iz izveštaja Ministarstva za zaštitu životne sredine) curi u našu zemlju. I da se toksikološki nalazi ne obelodanjuju ni posle dva meseca od našeg javnog zahteva.

Toksične materije ulaze u zemlju. I slivaju se u pijaću vodu. Neke od njih razgrađuju se i po dvadeset godina, a neke bukvalno nikada. Jesu li vlasnici tajnih deponija i oni što su im namignuli da ubace taj otrov u zemlju, a njima nešto para u džep, svesni da će istu tu zatrovanu vodu piti i njihova deca?

Eko-terorizam, taj novi problem Srbije, vezan za nelegalno i nesavesno odlaganje opasnog otpada spada u kriminalne radnje usmerene protiv zdravlja ljudi i protiv životne sredine. U ime građana, Zelena stranka pita: Zašto država nema kontrolu nad ulaskom ovakvih materija u zemlju; zašto država nema kontrolu nad njihovim kretanjem; zašto ne zna u svakom trenutku gde se toksične materije nalaze i ko je odgovoran za njih; ko ih koristi i u koje svrhe; ko ih i na koji način skladišti i odlaže? Odgovore čekamo već dva meseca. A otpad izvire i dalje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here