Danas je normalno da dobijete otkaz, da vam deca ne rade, i da preživljavate

0
257
http://dnevno.voja.netdna-cdn.com/

Reditelj Veljko Mićunović o premijeri „Gozbe“: Danas je normalno da dobijete otkaz, da vam deca ne rade, i da preživljavate. Igrajući se sterotipima, pojačavamo apsurd i ukazujemo na probleme

KAKO izgleda priča o srpskoj porodici koja pokušava da izađe iz beznadežne situacije, ali ne preduzima ništa da to i ostvari – videće sutra publika Zvezdara teatra na premijernom izvođenju predstave „Gozba“. S čuvenim Platonovim delom ima sličnosti samo u nazivu: komad Filipa Vujoševića nastao je 2000. godine i u originalu zvao se „O propasti srpske radničke porodice“. U međuvremenu, nestala je radnička klasa, a s njom su „propale“ i mnogi drugi društveni slojevi, pa je nekako prirodno da posle šesnaest tranzicionih godina to bude priča (u podnaslovu) „O propasti savremene srpske porodice“…

– „Gozba“ je paradoksalna igra jer podrazumeva raskoš. A u svemu, pa i hrani, sve se više oskudeva – kaže reditelj Veljko Mićunović. – Nažalost, gozba je samo maštarija, stalni san o izobilju. Frižider je prilično prazan, tu činjenicu ne možemo da prećutimo. Ipak, trudio sam se da izbegnem socijalne momente i poigram se s opštim mestima. Uostalom, danas je normalno da dobijete otkaz, da vam deca ništa ne rade, da preživljavate na najrazličitije načine. Igrajući se stereotipima, pojačavamo apsurd i ukazujemo na probleme.

Mladom reditelju, koji je već ostvario značajne predstave na sceni Beogradskog dramskog („Život je pred tobom“, „Anđeli čuvari“, „Smrt trgovačkog putnika“), u Narodnom pozorištu („Nesporazum“, „Prah“) – ovo je prva režija u Zvezdara teatru. Ubrzo počinje rad na savremenom nemačkom komadu „Kičma“ Ingrid Lausund u Subotici, potom će u Podgorici (u Crnogorskom narodnom pozorištu) režirati „Samoubicu“ Nikolaja Erdmana. U planu su još dva naslova, u sarajevskom Kamernom teatru i Nišu.

– Već sam imao susret s glumcima mađarske Drame, rad u različitim sredinama je ono što svaki reditelj samo može da poželi! Uvek je inspirativno upoznati nove glumačke senzibilitete i pokazati mogućnosti nekih, široj javnosti, nepoznatih umetnika. Ponekad je nepravedno što gledamo iz beogradske vizure, što je ovde reper za sve ono što se u Srbiji dešava. Verujem da reditelj uvek mora da istražuje i mimo ponuđenog komada, da klasiku čita na nov način i u nju „učitava“ stvari u kojima prepoznaje svoje rediteljsko biće.

Mićunović je već na svojim počecima imao priliku da uči od najboljih. Od svog profesora Egona Savina, a potom i kao asistent na režijama Jiržiju Menclu i Paolu Mađeliju:

– Svu trojicu odlikuje izuzetno poznavanje zanata, što je baza svakog dobrog reditelja. Svi oni se i dobro žanrovski određuju, ne praveći kompromise. Taj odnos prema komadu, potreba da se ne „dekonstruiše“ do neprepoznatljivosti, ali otkriva uvek novo – ono je što ih čini vrsnim znalcima svog posla.

Mićunović je i sam odrastao u pozorišnom okruženju. Roditelji su reditelji Branislav Mićunović i Radmila Vojvodić, a i životna saputnica Ana Vučelić – takođe je iz iste branše. Kako funkcioniše ova rediteljska „četvorka“?

– Nikada niko od njih nije prisustvovao nijednoj mojoj probi. U procesu rada trudim se da se distanciram od svih spoljnih uticaja, da budem samo s glumcima i sa samim sobom. Naravno, lepo je kad oko sebe imate one koji mogu da vas razumeju. Kao dete gledao sam roditelje dok su radili na istoj predstavi, dopadao mi se taj tandemski „momenat“. Ani je još ostao diplomski ispit i, sigurno će biti inspirativno i provokativno da jednom radimo zajedno…

FOTO I IZVOR: NOVOSTI ONLINE/V.STRUGAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here