Foto: Rtv

Generalni sekretar predsednika Srbije najavio deklaraciju o opstanku nacije

IZVOR

* Kostreš: Korisnije za sve nas u Srbiji da se energija uloži u suočavanje sa prošlošću
* Stojanović: Mogu bilo koji da uzmu, jer su svi suštinski isti. Na primer Miloševićev koji se zvao „Svi Srbi u jednoj državi“, zbog čega smo ratovali 90-ih

Vlasti u Srbiji nije potreban nikakav novi plan koji se bavi opstankom nacije i nacionalnim pitanjem.

Od Memoranduma SANU naovamo ima ih koliko vole iako oni ništa dobro nisu doneli srpskom narodu, kažu sagovornici Danasa povodom najave generalnog sekretara predsednika Srbije, da će oko 25-26. novembra biti doneta deklaracija Srbije i Republike Srpske o opstanku nacije. Oni koji drugačije misle ukazuju na to da možda treba ponuditi međunarodnoj zajednici neka racionalna i odmerena rešenja kada je reč o položaju Srba u zemljama u regionu.

Ideja o ovoj deklaracija dolazi u trenutku kada je predsednik pozvao na unutrašnji dijalog o Kosovu tokom kojeg bi srpska javnost trebalo da se suoči sa činjenicama i realnošću o svom uticaju na Kosovo. Jesu li ove dve stvari zaista povezane, kako se čini, juče nismo uspeli da saznamo u kabinetu predsednika.

Generalni sekretar predsednika Nikola Selaković rekao je da se na sastanku predsednika Srbije sa predstavnicima Srba iz regiona razgovaralo o zajedničkoj deklaracije Srbije i RS o delovanju za opstanak srpske nacije i srpskog naroda. Ona bi, prema njegovim rečima, bila i vrsta „našeg nacionalnog programa“.

Istoričarka Dubravka Stojanović za naš list kaže da vlasti nije potreban nikakav novi plan i da ne treba da se trude i forsiraju toliko.

– Od Memoranduma naovamo ima ih koliko vole. Mogu bilo koji da uzmu, jer su svi suštinski isti. Na primer Miloševićev koji se zvao „Svi Srbi u jednoj državi“, zbog čega smo ratovali 90-ih – kaže ona.

Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV, za Danas navodi da mu jeza prostruji kroz telo kad se seti poslednje takve deklaracije i njenih rezultata.

– Memorandum SANU nije ništa pametno i dobro doneo ni srpskom narodu kao ni stanovništvu bivše SFRJ. Mislim da je mnogo korisnije za sve nas u Srbiji da se energija uloži u suočavanje sa prošlošću, pomirenje u regionu i na ekonomski razvoj. Odustajanjem od devetnaestovekovne definicije nacionalnih interesa i nedvosmislene evroatlantske integracije bi, po mom mišljenju, morale biti prioritet Srbije – zaključuje Kostreš.

Drugačije misli istoričar Dragomir Anđelković, koji pak smatra da je takvu deklaraciju odavno trebalo usvojiti i to ne samo vezano za Srbe u RS ili Kosovu već u svim zemljama regiona, pogotovo u Crnoj Gori u kojoj su, kako kaže, prava Srba najugroženija.

– U deklaraciji treba ponuditi praktično, odmereno i racionalno rešenje i ponuditi ga i međunarodnoj zajednici – navodi on. A na pitanje kako će međunarodna zajednica, ali i zemlje regiona poput BiH i Crne Gore reagovati na deklaraciju kojom se zadire u njihov prostor delovanja, on odgovara da se treba držati paketa međunarodnih rešenja i na njima insistirati.

– U Crnoj Gori postoji zakon prema kojem su manjine proporcionalno zastupljene u institucijama. Svega četiri odsto Srba ima u institucijama iako ih u Crnoj Gori ima 30 odsto. Kada je reč o BiH, treba insistirati na Dejtonskom sporazumu – navodi on.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here