Direktor je izneo netačne informacije o lošem stanju u ustanovi čime je izvršio pripremu za izbacivanje ljudi

0
253
http://www.telegraf.rs

Postoje aksiomatske, neupitne, samorazumljive istine poput one magistralne gnome Valtazara Bogišića – „Što se grbo rodi, vreme ne ispravi“. Način dolaska na vlast, načini i putevi njene posesije definišu karakter i prirodu jednog režima. Ako se vlasti domognete kršeći izbornu volju građana, na prevaran način, koruptivnim radnjama, zakulisnom trgovinom uticajem, pijačarskim trejdovima i transakcijama osudili ste sami sebe na status uzurpatora.

Ovaj primordijalni greh, ovaj proton pseudos, ovaj topos gde laž potire svaku dobru nameru i konstruktivnu ideju, determinira ireverzibilno karakter, supstancu i stil vladanja. Vračarska uzurpacija predstavlja personifikaciju nedemokratske prakse, političke kvareži, metastazu brahijalne sile, koja negira demokratiju, poništava proceduralne pretpostavke demokratskih procesa i vraća nas na predpolitičko stanje, neasocijativno delanje gde moć i vlast, privilegije i korupcija postaju cilj za sebe.

SNS je otimanjem Vračara demonstrirala svoju nameru da upravlja ovom elitnom gradskom opštinom na hajdučki način, bez uvažavanja javnog interesa i interesa građana Vračara. KOC „Božidarac“ je za kratko vreme temeljno devastiran nizom iracionalnih i destruktivnih postupaka opštinskog rukovodstva koje je prevazišlo sebe i za kratko vreme načinilo nepopravljivu štetu. Nesposobni da pojme mesto, značaj i ulogu koncepta neformalnog obrazovanja i celoživotnog učenja pretvorili su ovu renomiranu ustanovu u partijski leno za eksperimente i trenažu nekompetentih, neukih, neiskusnih aparatčika. Božidarac je umesto kusura dodeljen otpadniku Pokreta DJB, Vladimiru Kljajiću. Možemo pretpostaviti da su njegove zasluge vezane za kontinuirano i besramno blaćenje bivših kolega i pre svega Saše Radulovića, od strane njegovog kompanjona Branka Klanščeka. Nije prvina da se javne ustanove dodeljuju zaslužnim kadrovima kao nagrada za revnost i lojalnost u nečasnim postupanjima, ali je ovde reč o drastično slučaju dezavuisanja javnog dobra, privatizacije javnog interesa i besprimernog političkog voluntarizma. Orgija partijske države na delu.

Direktorska funkcija je bez javnog konkursa poklonjena Vladimiru Kljajiću, čoveku bez životnog i radnog iskustva, znanja i stručnosti da upravlja sistemom koji traži kompetenciju, posvećenost i iskustvo. Riplijevski zvuči podatak da je ovo njegovo prvo radno mesto. Pretencioznost, pojačana ambicija i nekontrolisani arivistički impulsi nisu dovoljni da bi se na kvalitetan način obavljala direktorska funkcija.

Od samog početka bilo je belodano da poslovanje nije u domenu njegovog interesovanja, da unapređenje poslovnih rezultata i popravljanje performansi ustanove nije deo njegove direktorske agende. Božidarac je percipiran kao igračka za razigravanje privatnih i partikularnih interesa, bez trunke odogovornosti prema misiji ove kuće, javnom interesu i napose, interesu zaposlenih. Za samo par meseci trajanja njegovog mandata prihodi su dramatično opali. Na osnovu informacija kojima raspolažemo oni su gotovo prepolovljeni. Sistem se održava blagodareći, isključivo, inerciji i poslovima koji su ranije ugovoreni. Vredi napomenuti da je u prethodne dve godine „Božidarac“ poslovao u plusu, plate su redovno isplaćivane, honorari nisu kasnili, a rukovodstvo ove ustanove je izdvojilo značajna sredstva za investiciono održavanje zgrade, klimatizaciju, ugradnju pvc stolarije, renoviranje i opremnje informatičkog kabineta.

Pod izgovorom racionalizacije i organizacionih promena brutalno je, bez najave, likvidiran ceo operativni sektor. Bez posla su ostali svi zaposleni koji su imali nekog dodira sa organizacijom nastave, upisom polaznika, pripremom programa, pronalaženjem prakse za polaznike. Unatoč predizobornim zaklinjanjima da će se demontirati partijska država, lumeni iz SNS su bez ikakvog razloga, suprotno poslovnom rezonu, izbacili sve one koji doprinose prihodovanju i kvalitetnom radu „Božidarca“. Tom prilikom učinjen je niz grubih propusta, kršenja Zakona o radu i internih akata o sistematizaciji radnih mesta. Iako su određene pozicije i radna mesta odlukom UO ukinuta te poslove su preuzeli radnici koji obavljanje tih poslova nemaju u opisu radnog mesta, što je prouzrokovalo odgovorajuće poremećaje u poslovnim procesima, a sve to se odrazilo na opadanje prihodne strane.

Kao mračni klimaks ovog razularenog bahaćenja i bezakonja radnicima su podeljeni nezakoniti otkazi čime su zaposleni ostali i bez naknade Nacionalne službe za zapošljavanje. O nezakonitosti otkaza govore i rešenja NSZ koja eksplicitno u dispozitivu navode da je reč o nezakonitim otkazima, kao i zvanično mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Iako zaposleni pokušavaju da zakažu sastanak sa menadžmentom Božidarca i sa zvaničnicima opštine Vračar nisu naišli na razumevenja, već se suočavaju sa indolencijom i ignorancijom odgovornih. Umesto da se učinjeni propusti otklone, promene nezakonita rešenja kako bi se prevenirala ogromna šteta koja će nastati nakon okončanja sudskog spora, čelnici opštine Vračar pokazuju samo prezir prema interesima zaposlenih, nezainteresovanost čime demonstriraju neverovatnu neodgovornost i politički voluntarizam.

Prilikom gostovanja, nakon preuzimanja funkkcije, na Jutarnjem programu TV Pink aktuelni direktor je izneo netačne informacije o lošem stanju u ustanovi čime je izvršio medijsku pripremu za izbacivanje ljudi na ulicu. Iako su finansijski izveštaji govorili nešto drugo, on je svesno i umišljajno obmanuo javnost kako bi priskrbio alibi za otpuštanje zaposlenih.

Božidarac je ustanova, sukcesor NU Božidara Adžija, nesporni lider u domenu neformalnog obrazovanja koji obavlja poslove od opšteg i javnog interesa, ustanova duge tradicije i slavne prošlosti, institucija kroz koju su prošle brojne generacije, epicentar kulturnog i obrazovnog života ne samo na teritoriji Vračara, nego i u regionalnim okvirima. Da li gospodari naših sudbina, a sve su prilike da je tako, žele da unište ovu renomiranu ustanovu, lukrativne poslove u domenu obrazovanja isporuče nekom tajkunu u formi javno-privatnih partnerstva, da li je ova ustanova samo partijski plen ili iza svega stoji otimanje poslovne zgrade, vreme će pokazati. Kako bilo da bilo, na primeru Božidarca demonstriran je destruktivni potencijal partijskih koterija, naopakost sistema partokratskog upravljanja, pokazano je, in vivo, kako se bez pardona suspenduje javni interes, a javna dobra postaju predmet partikularnih, grupnih i ličnih interesa. Klijentelizam u zlatnom izdanju.

Devastacija Božidarca je paradigma celog posuvraćenog sistema i njegove nakaradne logike. Odbranom Božidarca treba zaustaviti proces svekolike propasti i propadanja. Od nečega se mora krenuti, a mobilizacija u odbrani javnog dobra je fundamentali imperativ borbe za demokratiju.

U ime radnika Božidaraca,

Žarko Vukmirović
bivši predsednik sindikata i član UO NU Božidar Adžija

Izvor: Dostajebilo.rs/ Opozicionar.com

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here