Dogodilo se na današnji dan 19. oktobra

0
315

1216. – Umro je engleski kralj Džon Bez Zemlje, mlađi sin Henrija II, koji je 1215. morao da popusti u sukobu s plemstvom i potpiše „Magna kartu libertatum“ – veliku povelju sloboda. Poveljom je ograničena vlast kralja i uspostavljena osnova engleske ustavnosti i javnog prava.

1745. – Umro je engleski pisac irskog porekla Džonatan Svift, jedan od najoštroumnijih kritičara ljudskih naravi i poroka. To je posebno izraženo u njegovom glavnom delu „Guliverova putovanja“, u kojem je, u izmišljenom svetu Liliputanaca, divova i smešnih naučnika, prikazao društvene prilike Engleske. Imao je tegoban lični život koji je za posledicu imao gorčinu, pesimizam i prezir prema svetu koji ga je okruživao. Ostala dela: politički spisi „Suknareva pisma“, satire „Bitka knjiga“, „Priča o buretu“.

1812. – Francuski car Napoleon I morao je da naredi napuštanje Moskve i počne povlačenje iz Rusije. Neuspela invazija na Rusiju i poraz u sudaru s ruskom vojskom pod komandom feldmaršala Mihaila Kutuzova označili su početak kraja Napoleonove imperije. U pohod na Rusiju Napoleon je krenuo sa oko 600.000 vojnika iz gotovo svih evropskih nacija, a tamo je tako strahovito poražen da se iz Rusije vratilo svega nekoliko desetina hiljada vojnika.

1813. – Ulaskom u Lajpcig armija udruženih saveznika – Rusije, Pruske i Austrije – okončana je trodnevna „Bitka naroda“ kod tog nemačkog grada, u kojoj su potučene snage francuskog cara Napoleona I. Posle poraza Napoleon se povukao preko Rajne i nekoliko meseci potom prisiljen je da abdicira.

1841. – Rođen je Nikola Petrović, vladar Crne Gore, knez i docnije kralj. Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. potpisao je kapitulaciju i napustio Crnu Goru. Velika Narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbog izdaje 1916. zbacila s prestola i proglasila prisajedinjenje Crne Gore – Srbiji.
Imao je literarne ambicije i smatrao je sebe velikim književnikom, ali ga je ozbiljna književna kritika smatrala diletantom.

1859. – Rođen je francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus, koji je 1894. lažno optužen da je Nemačkoj izdavao vojne tajne. Osuđen je na doživotnu robiju, samo na osnovu tumačenja grafoloških stručnjaka. Poslat je u jedan od najgorih zatvora na svetu na Đavolskim ostrvima u Francuskoj Gijani. U njegovu odbranu
ustao je tada pisac Emil Zola, koji je pod naslovom „Optužujem“ u listu „L’oror“ objavio otvoreno pismo predsedniku Republike. Tek 1906. kapetan Drajfus je rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

1864. – Rođen je franucuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer, koji je s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani „Gran kafe“ priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu („Ulazak voza u stanicu“, „Radnici izlaze iz fabrike“).

1872. – U Novom Južnom Velsu u Australiji nađen je „Holtermanov grumen“, ploča škriljca težine 235,14 kilograma, u kojoj je bilo 82,11 kilograma zlata, najveća ikad pronađena količina tog metala.

1875. – Umro je engleski fizičar Čarls Vitston, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora („Vitstonov most“) i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

1899. – Rođen je gvatemalski pisac Migel Anhel Asturijas, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1967. klasik realizma u latinoameričkoj prozi. Prikazao je potresnu fizičku i duhovnu bedu u svojoj otadžbini i ispisao snažnu optužnicu protiv diktatura u zemljama Centralne Amerike, dominacije multinacionalnih kompanija, komercijalizacije tradicionalnog života. Dela: „Gospodin predsednik“, „Gvatemalske legende“, „Kukuruzni ljudi“, „Uragan“, „Zeleni papa“, „Oči pokopanih“, „Vikend u Gvatemali“.

1915. – Rusija i Italija objavile su u Prvom svetskom ratu rat Bugarskoj, koja se mučkim napadom s leđa na Srbiju 6. oktobra 1915. priključila Centralnim silama.

1917. – Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i Portugala. U Lisabonu je tada osnovano srpsko poslanstvo.

1918. – U Zagrebu je Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jednu državu. Nekoliko dana potom delegacija Veća je u Beogradu dala izjavu o ujedinjenju preostalog južnoslovenskog etničkog prostora bivše Austro-Ugarske u jedinstvenu državu sa Srbijom i Crnom Gorom, a regent Aleksandar Karađorđević je 1. decembra 1918. proglasio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca – prvobitno ime bilo je – Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.

1931. – Rođen je engleski pisac Dejvid Džon Mur Kornvel, poznat kao Džon Le Kare, majstor modernog špijunskog romana. U romanima je oslikao bestijalnost koja dominira svetom špijunaže u senci Hladnog rata. Dela: romani „Poziv za mrtvaca“, „Špijun koji se sklonio u zavetrinu“, „Rat u ogledalu“, „Mali grad u Nemačkoj“, „Naivni i sentimentalni ljubavnik“, „Dečko, dama, kralj, špijun“, „Plemeniti đak“, „Smajlijevi ljudi“, „Mlada dobošarka“, „Panamski krojač“, „Čist špijun“.

1932. – U Beogradu je otvoren Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zaveštao ogromnu svotu od oko 50.000 dukata. Zdanje Kolarčevog univerziteta projektovao je srpski arhitekta Petar Bajalović.

1937. – Umro je novozelandski fizičar engleskog porekla Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnim istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata alfa zracima, 1906. otkrio je postojanje snažno naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom je otkrio da alfa zraci sadrže pozitivno naelektrisane atome helijuma.

1941. – U Užicu je u Drugom svetskom ratu (Užička republika) izašao prvi broj obnovljene „Borbe“.

1954. – Zaključen je anglo-egipatski sporazum o povlačenju britanskih trupa iz zone Sueckog kanala u roku od 20 meseci.

1957. – Savezna Republika Nemačka prekinula je diplomatske odnose s Jugoslavijom zato što je Beograd priznao Nemačku Demokratsku Republiku. Odnosi su obnovljeni u februaru 1968. u vreme kada je šef bonske diplomatije bio Vili Brant.

1964. – U udesu sovjetskog aviona tipa „Iljušin-18“, koji se srušio na Avalu, niko nije preživeo, uključujući šestočlanu delegaciju sovjetske armije s maršalom Sergejem Birjuzovom na čelu, koja je trebalo da učestvuje na proslavi 20-godišnjice
oslobođenja Beograda.

1975. – Umro je srpski klasični filolog Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Proučavo je klasične jezike i indoevropsku lingvistiku. Bio je kourednik časopisa Balkanološkog instituta (tada Balkanskog) u Beogradu – „Revue internationale des etudes balkaniques“.Dela: „O Ilijadi i njenom pesniku“, „Iz klasične i savremene aloglotije“, „Problem bukve i protoslovenske domovine“, „Grci i Pelasti“, „Dve vrste Aristotelove tragedije“, „Sa balkanskih istočnika“, „Carmen arvale“, „Patriculae Pelesticae“.

1986. – Predsednik Mozambika Samora Mašel poginuo je u avionskom udesu u blizini granice s Južnom Afrikom, za koji se pretpostavlja da je posledica južnoafričke sabotaže.

1987. – U sudaru dva putnička voza u predgrađu Džakarte poginulo je 102 i povređeno više od 5.000 ljudi.

1987. – Na njujorškoj berzi „Dau Džons“ vrednost akcija pala je u toku jednog dana rekordnih 508 poena, odnosno 22,6 odsto. Taj dan berzanski stručnjaci opisali su kao „Crni ponedeljak“.

1994. – Od eksploziji bombe, koju je u gradskom autobusu u Tel Avivu aktivirao islamski terorista-samoubica, poginulo je 22 ljudi.

2001. – Najmanje 350 ljudi, mahom iračkih izbeglica, poginulo je kad je u blizini obala Jave potonuo prenatrpani brod koji je iz Lampunga na indonežanskom ostrvu Sumatra isplovio u pravcu Australije.

2003. – Umro je Alija Izetbegović, lider bosanskih muslimana, predsednik Bosne i Hercegovine 1990-1996, član tročlanog Predsedništva BiH 1996-2000. Sa Slobodanom Miloševićem i Tuđmanom, potpisnik je mirovnog sporazuma kojim je završen građanski rat u BiH, sklopljen 21.novembra 1995. u Dejtonu (Ohajo, SAD) a potpisan 14.decembra 1995. u Parizu. Autor je spisa: „Islamska deklaracija“, zbog kojeg je bio zatočen, kao islamski fundamentalista, u negdašnjoj Jugoslaviji.

2004. – Nepoznata lica otela su u Bagdadu, i mesec dana kasnije pogubila, šefa međunarodne humanitarne organizacije „Karitas“ Margaretu Hasan.

2005. – Počelo je suđenje bivšem iračkom predsedniku Sadamu Huseinu, optuženom za zločine protiv čovečnosti, proterivanje stanovništva, ubistvo Kurda, egzekucije civila i političkih protivnika, kao i za invaziju Kuvajta.

2008. – Umro je Ričard Blekvel, holivudski dizajner i kreator, tvorac liste „Deset najgore odevenih žena sveta“. Prvu listu te vrste objavio je 1960. i na njoj se na prvom mestu našla italijanska glumica Ana Manjani, a na drugom Brižit Bardo. Naredne godine drugo mesto je pripalo Sofiji Loren. Godine 1969. britanska kraljica Elizabeta Druga našla se na prvom mestu Blekvelove liste.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here