Foto Danas

Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma, povodom 80 godina postojanja

IZVOR, Piše: G. Vlaović

Beogradski sajam je tokom prethodnih 80 uspešnih ili manje uspešnih godina prelazio zahtevan put kontinuiteta.

Ali je zaslužan za novo rađanje, procvat i razvoj, ne samo svoj, kao kompanije i značajnog privrednog promotora i promotera zemlje, nego i celokupne društvene, privredne, ekonomske, pa i političke, kulturne, sportske, umetničke, čak i estradne atmosfere oko njega, i to na širokom, nacionalnom planu.

Obeležavajući prvo otvaranje sajamskih kapija 11. septembra 1937. godine na današnjem Starom sajmištu, svi mi u kompaniji, a verujem i svi van kompanije koji drže do nacionalnog identiteta i dostojanstva, bili smo počastvovani i fascinirani veličinom istorijskog trenutka. Činjenica je da je Beogradski sajam za to vreme ugostio najmanje 60 miliona posetilaca, da je organizovao više od 3.000 sajamskih manifestacija sa oko 500.000 izlagača iz 180 država – kaže u razgovoru za Danas Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma.

* Šta kažu istorijski zapisi, kako je izgledao taj prvi dan rada Beogradskog sajma daleke 1937. godine, a nakon toga i 1957. godine?

– Baš kao što je teško iz današnje perspektive pojmiti da je prvu sajamsku manifestaciju 1937. godine posetilo više od 300 hiljada domaćih i, što zvuči potpuno nadrealno, 10 hiljada stranih posetilaca, ukupno više nego što je tadašnji Beograd imao stanovnika. Isto tako „zvuče“ i 883 tadašnja izlagača, među kojima 390 iz inostranstva, iz 17 država sa tri kontinenta. Ili, što je još jedna proba racionalnog sagledavanja stvari, kad se tokom prvog sajamskog događaja 1957. godine, Sajma tehnike, na današnjoj sajamskoj lokaciji i u novoizgrađenom sajamskom kompleksu, umesto javno očekivanih i prognoziranih, „optimističnih“ 500 hiljada posetilaca, „pojavilo“ njih milion i sto pedeset hiljada, plus 1.500 izlagača, od čega 650 domaćih i apsolutno neverovatnih 850 stranih iz 28 zemalja sveta. Ovo prigodno podsećanje samo na dva ključna, rođendanska istorijska orijentira, koja smo prethodnih nekoliko dana obeležili, a bilo ih je tokom 80 godina mnogo, prepušta drugima da procenjuju šta je i koliko Beogradski sajam mogao da znači za svaki segment funkcionisanja države, društva i privrede, sve do onog najkarakterističnijeg – predstavljanja svega najboljeg što znamo i možemo svetu, i svega najboljeg što je svet stvorio nama. To je zasluga čija se vrednost takođe ne može ni praktično izmeriti, ni racionalno vrednovati.

* Kojim svečanostima i prigodnim manifestacijama Beogradski sajam obeležava svoj veliki jubilej?

– Mi smo se, zapravo, trudili da izbegnemo svaku vrstu nepriličnog svetkovanja, ali da javnost skromno podsetimo na napore i entuzijazam brojnih generacija pre nas, na ljude koji su u istoriju kompanije ugradili sve što su znali i imali, velikane graditeljstva koji su pre 80 ili 60 godina činili građevinska i arhitektonska čuda, na obične radnike bez kojih onih 500 hiljada štandova ne bi imao ko da izgradi, niti da onih 60 miliona posetilaca dočeka. Deo našeg takvog odnosa prema kompaniji, ali i našoj sopstvenoj ulozi u jednom delu njene istorije, bila je i svečanost na dan rođenja prvog Beogradskog sajma, na beogradskoj Savskoj promenadi, i to, simbolično, na desnoj obali Save na kojoj se Sajam danas nalazi, a tačno prekoputa prvobitne lokacije Beogradskog sajma, na levoj obali Save, ali i spomenika žrtvama logora „Sajmište“, koji su okupatori organizovali na ruševinama Sajma 1941. godine. Napravili smo atraktivnu izložbu fotografija i dokumenata koji su obeležili istoriju Sajma, prigodnu monografiju i druge podsetnike na ovu izuzetnu godišnjicu, izdali personalizovanu poštansku marku u ograničenoj seriji, simbolično smo uručili donaciju osnovnoj školi iz sela Strelac opština Babušnica…

* Kakve poslovne rezultate je Beogradski sajam zabeležio u prošloj godini?

– Pre svega povodom našeg jubileja, i to kao pokušaj da proverimo postoji li raskorak između našeg doživljaja sebe kao kompanije i našeg stvarnog statusa, značaja i uloge u privrednom životu Srbije i Beograda, poverili smo Ekonomskom institutu iz Beograda istraživanje, koje je dalo nezavisan i objektivan odgovor i na naše principijelno pitanje i na pitanje o konkretnom prošlogodišnjem poslovanju, za koje mi, kako to poslovna praksa nalaže, skromno kažemo da je bilo onako kako jeste, uspešno i pozitivno. A „nauka“ je pokazala da su ukupni ekonomski efekti poslovanja kompanije, sa 180 zaposlenih, u prošloj godini procenjeni na 12,7 milijardi dinara vrednosti prodate robe i usluga te na četiri milijarde dinara bruto dodate vrednosti, oko 10 odsto više nego prethodne godine. Obezbeđeno je preko 2,4 milijarde dinara ukupnih poreskih prihoda. Pokazalo se da se svaki dinar, koji je svojim poslovanjem ostvario Beogradski sajam, gotovo trenutno umnožava za 3-4 puta, a na nivou nacionalne ekonomije uvećava čak i 11 puta. Pokazalo se i da zapravo najveću korist od učešća na sajmovima imaju izlagači, da svaki njihov evro uložen u učešće na nekoj sajamskoj manifestaciji vraća najmanje dva evra, i to još dok sajam traje, a u periodu po okončanju sajma taj povrat doseže i osam evra za jedan. Ima još izuzetnih i pomalo neočekivanih, čak fascinantnih posledica funkcionisanja sajma, ali bi u ovom kontekstu zvučali čak i kao preterivanje. Sam istraživač ovog sajamskog „multiplikacionog“ fenomena ukazao je i na još jedan izvanredan „detalj“, koji ima dimenziju širu od jednogodišnjeg poslovanja. Naime, podatak da Sajam „proizvodi“ četiri milijarde dinara bruto dodate vrednosti, govori o tome da se radi o ekvivalentu 0,12 odsto ukupne generisane bruto dodate vrednosti u Srbiji i 0,29 odsto bruto dodate vrednosti grada Beograda. Iza ovog „bezličnog“ podatka krije se, međutim, pomalo neverovatna činjenica, a to je da, primera radi, svi sajmovi u Nemačkoj, a Nemačka je, kao što je poznato, i aktuelni i istorijski sinonim i vrhovni autoritet za sajamsku industriju, zajedno generišu ukupnu dodatu vrednost do visine od 0,3 odsto u Nemačkoj. I pored svih aproksimacija i relativizacija, ovaj podatak govori da je doprinos Beogradskog sajma srpskom BDP-u neuporedivo, zaista neuporedivo veći od doprinosa bilo kog grandioznog nemačkog sajma nemačkom BDP-u.

* Kakve poslovne rezultate očekujete ove godine?

– Jasno je iz svega rečenog, a i iz imperativa odgovornosti koju nalaže jubilarna godina, da rezultati moraju da budu najmanje na nivou prošlogodišnjih. Svaki procenat više je deo i profesionalne i moralne obaveze. U ovom trenutku ne vidimo ni eksterne ni unutrašnje smetnje da ih ostvarimo.

* Zbog spora sa državom privatizacija Beogradskog sajma sada nije aktuelna. Molim Vas da nam objasnite prirodu spora sa državom u vezi s tim slučajem?

– Ne radi se ni o kakvom suštinskom, nego o formalno-pravnom sporu u kojem dva subjekta pravno razgraničavaju stepen i karakter vlasništva, kao takođe formalno-pravni uslov za dalje postupke, na primer privatizaciju. Isto tako, Beogradski sajam je sa svoje strane, i pre zakonima predviđanih rokova, pa čak i u većem obimu nego što se to od kompanije očekivalo, regulisao sve svoje obaveze koje postupak privatizacije kao pripremne radnje nalaže.

* Da li ima zainteresovanih za privatizaciju Beogradskog sajma? Da li bi bio prodat većinski ili manjinski deo preduzeća?

– Zainteresovanih ima. Međutim, kompanija u svom trenutnom statusu nema formalna ovlašćenja da propisuje ili kontroliše uslove privatizacije, niti da ih tumači ili komentariše. Ali, pouzdano znamo da relevantno interesovanje postoji i da je Sajam percipiran kao ozbiljna, pouzdana i perspektivna kuća velikog potencijala. Od epiloga pomenutog pravnog procesa zavisiće, naravno, i modeliranje privatizacije – uslova, modela, metoda i mera koje treba preduzeti da bi i potencijalni investitor bio najprihvatljiviji mogući, maksimalno uspešan i za kompaniju, i za državu i za društvo u celini.

* Da li ste zadovoljni radom Beogradskog sajma otkako Vi obavljate funkciju generalne direktorke?

– Jesam u kontekstu ostvarenih poslovnih rezultata i svih drugih prethodnih uslova u kojima se ti rezultati postižu, tržišnog ambijenta, pravne regulative, obaveza i mogućnosti koje ovakva kompanija ima prema ekonomskom okruženju… Radi se o kompaniji koja definitivno zavisi samo od sebe i od rezultata svoga rada, ni od koga nije dotirana ali ispunjava sve svoje zakonom predviđene obaveze. Isto tako, ne treba zaboraviti da je sajamska delatnost veoma zavisna od privrednog, socijalnog, ekonomskog, čak i kulturnog miljea u svom okruženju, a najmanje u meri u kojoj i sama može da utiče na to okruženje. Interakcija je, dakle, njeno bitno svojstvo. Sa druge strane, latentno sam nezadovoljna i pri samoj pomisli da je nešto moglo ili čak moralo bolje, da je neka poslovna prilika možda propuštena ili nije dovoljno iskorišćena, da je nešto previše dobro da bi bilo održivo ili da je nedovoljno dobro da bi se preko toga smelo olako preći. Ipak, poslovni rezultati idu više u prilog zadovoljstvu.

Povećan broj sajamskih manifestacija

*Koliko je sajamskih manifestacija održano ove godine i da li u narednoj možemo da očekujemo povećanje njihovog broja?

– Za ovu godinu kalendarom je planirano da se održi 48 manifestacija, osam više nego 2016. Tokom zimsko-prolećne sajamske sezone održali smo ih već 23. Naš cilj, međutim, u tom kontekstu ima dve strane. S jedne strane, logično je nastojanje da manifestacija najrazličitijih formi i žanrova bude što više, a takve poslovne poteze i preduzimamo, a sa druge je želja i imperativ vremena da se maksimalno prilagođavamo, ponekad i „ad hok“, neplaniranim i čak neočekivanim zahtevima tržišta, ciljnih grupa, organizovanih klijenata ili zainteresovanih posetilaca. Ukratko, da budemo fleksibilni i spremni na rizike. To znači da je „sistemsko“ povećavanje broja manifestacija poželjno, ali i limitirano drugim promenjivim uslovima poslovanja i na tržištu uopšte.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here