Opozicionu scenu potresaju razni potresi, raspadaju se koalicije koje praktično nisu ni zaživele u praksi pa i čitavi pokreti poput Pokreta slobodnih građana bivšeg julovca i ombudsmana Saše Jankovića Prangije a prekid tek ostvarene saradnje našeg najuspešnijeg estradnog menadžera, nekadašnjeg narodnog poslanika i potpredsednika Narodnog radničkog pokreta Saše Mirkovića i kontroverznog „biznismena“ i propalog ćevapdžije Nikole Sandulovića uzburkao je društvene mreže.

IZVOR

KAKO JE SVE POČELO

Elem, prema nekim izvorima, Saša Mirković je s krajnje poštenim i iskrenim namerama ponudio saradnju Sanduloviću i njegovoj minornoj partiji mađarske manjine Republikanskoj stranci, uprkos njegovom krajnje negativnom imidžu (pokušaji atentata, falsifikovana lista za predsedničke izbore, komedijaški nastup u Londonu protiv Vučića kada je ismejan…) i nikakvom rejtingu Republikanske stranke (0,01 %) i omraženosti u narodu jer se Sandulovićeva moped-partija od dva i po člana (Republikansku stranku su odmah nakon afere sa falsifikovanim potpisima i javne blamaže napustili kompletni odbori (!) iz 12 gradova: Novog Sada, Mladenovca, Zrenjanina, Kruševca, Sente…) zalaže za priznavanje Kosova i ulazak Srbije u NATO osovinu, u cilju okupljanja opozicionih snaga koje su spremne da premoste sve međusobne nesuglasice zarad borbe protiv Vučićevog režima.

Sandulović je, kažu, oberučke prihvatio poziv za saradnju i čak najavio konferenciju za novinare na kojoj su Sandulović i Mirković trebali zajedno da nastupe. Međutim, volšebno i slučajno ili ne (!), baš uoči te koneferencije za medije Mirković je uhapšen i sproveden u istražni zatvor!

I umesto da Sandulović, prema svim očekivanjima, uzme u zaštitu budućeg koalicionog partnera,on se odmah ogradio od Mirkovića i čak davao dvosmislene izjave koje su dodatno zbunile javnost.

Uglavnom, ta koaliciona tikva tada je pukla a sada su se Sandulovićeve i Mirkovićeve razmirice preselile na društvene mreže.

izvor, facebook

EPILOG

Saša Mirković naglašava činjenicu (nimalo slučajnu!) da je Sandulovićev rođak Vlada Sandulović funkcioner FK Timok iz Zaječara, za kojeg postoje opravdane sumnje da je bliski saradnik bivšeg i sadašnjeg gradonačelnika Zaječara, bivšeg Dinkićevog „eksperta za pljačku“ i trenutno prvog naprednjaka u Timočkoj Krajini Boška Ničića, inače nepomirljivog političkog protivnika Saše Mirkovića.

Uglavnom, opozicija se rasplinjava umesto da se ujedinjuje ali je makar sada jasno da je proces kristalizacije one prave opozicije počeo i da je opozicioni kukolj počeo da se prepoznaje i odstranjuje od žita…

ARHIVA

ĆEVAPI, KRIMINAL, GOLUBARI: Ko je čovek koji je banuo na Vučićevo predavanje

Nikola Sandulović (51) nikada nije bio savetnik Zorana Đinđića, kao što se predstavlja, a njegova Republikanska partija je samo udruženje građana.

Sandulović se preksinoć, u pokušaju da prekine predavanje premijera Aleksandra Vučića u Londonskoj školi ekonomije (LSE), predstavio kao Đinđićev savetnik, žrtva političkog progona u Srbiji, kao i da mu je Vučić pretio kako bi prestao sa svojim političkim aktivnostima.
Premijer je na to kratko odgovorio: “Dragi prijatelji, mogu vam reći da je ovo divan politički poklon za mene. Reći ću i zašto. Cela Srbija zna ko je taj čovek.” Nikola Sandulović je bio vlasnik terazijskog kioska “Banjalučki ćevap”, a u beloj knjizi MUP-a o organizovanom kriminalu iz 2001. zaveden je kao pripadnik zvezdarskog klana. Hapšen je u akciji “Sablja”, ali se njegovo ime nikada nije našlo na optužnici.

IZVOR

Saslušan Sandulović zbog potpisa na izbornoj listi overenih falsifikovanim pečatom suda

Pripadnici MUP-a danas su saslušali Nikolu Sandulovića, lidera Republikanske stranke, zbog poptpisa na izbornoj listi overenih falsifikovanim pečatom suda, saznaje „Blic“.

– Na sva pitanja je odgovarao sa ne znam i nemam ja pojma. Naveo je da se kao lider nije bavio skupljanjem potpisa već su taj posao radili direktor stranke i opštinski odbori – kaže naš izvor. Da podsetimo, pre Sandulovića iskaze po nalogu Prvog osnovnog tužilaštva dali su Nikola Jelikić, direktor Republikanske stranke, pevačica Maja Nikolić, Jelikićev šef kabineta, i Zoran Marić, lider Jedinistvene ruske stranke.

Istraga je počela kada je Republička izborna komisija (RIK) na listi JRS otkrila 4.835 potpisa overenih lažnim pečatom suda u Šapcu.

Rusi su ispričali da su dali republikancima 4.500 evra da im skupe potpise, a na listi RS zatim je nađeno 889 istih takvih potpisa.

IZVOR

Petar Luković: Ko to beše Nikola Sandulović i kako je poludeo?

Srbijom, već decenijama, lutaju opskurni likovi koji veruju da je kucnuo čas da preuzmu rukovođenje državom; neki od njih imali su priliku da budu uz Miloševića i Đinđića, pa su umislili da su pod zaštitom Svevišnjeg koji za njih ima specijalne zadatke. Jedan od tih nesrećnika zove se Nikola Sandulović: od telohranitelja je uznapredovao do biznismena, bio predsednik Golubarskog saveza Srbije, a potom postao predsednik nekakve Republikanske partije; u poslednjoj inkarnaciji pojavio se u Londonu gde je trebalo da napravi skandal tokom govora Aleksandra Vučića. Ali, kako živimo u zemlji gde pamćenje nije na ceni – da se malo podsetimo: ko to beše Nikola Sandulović i kako je tako brzo poludeo?

Sandulović nije tek neka obična budala; neko je u njega odavno investirao i poverovao da bi on mogao da bude hladno oružje osvete. Nimalo slučajno, Sandulović je četiri dana pre ubistva Zorana Đinđića, tada antiđinđićevskoj „Politici ekspres“ dao intervju koji je na naslovnoj strani najavljen alternativnim naslovom „Vlast treba da se boji naroda“ (8. mart 2003). Unutra, naslov je bio drugačiji: „Poljubac na početku, poljubac na kraju“. Da živimo mafijaške živote, ovaj Kiss For Death zvučao bi proročki; možda i jeste bio, čak i od strane sitnog dilera, kriminalca i snagatora, vlasnika kioska na Terazijama koji mu je uručila Danica Drašković – kakvog su Sandulovića znali u to vreme.

U tom intervjuu, Sandulović po prvi put objašnjava ono što danas smatra istinom – da je bio savetnik Zorana Đinđića: „Bilo je to na balu u Skupštini grada. Đinđić mi je tada ponudio da budem njegov šef obezbeđenja. Rekao sam mu da ja nisam taj koji može da mu nosi kišobran i da mu otvara vrata. Potom mi je ponudio da mu budem neka vrsta savetnika. Odgovorio sam mu: Zorane, za tebe važi pravilo da svakog čoveka iskoristiš maksimalno, a onda šutneš. Međutim, Đinđić je rekao da će ispoštovati sve što se dogovorimo. Tako je započela naša saradnja“.

Međutim, ispostavilo se da je Sandulović nešto pogrešno shvatio; niti je postao, niti bio „neka vrsta savetnika“ Zorana Đinđića; sam priznaje u „Ekspresu“: „Zoran i ja se nismo ružno rastali. poljubili se kad smo videli, poljubili se kad smo rastali. Onako, polumafijaški, kako on voli“. Potom, Sandulović, prethodnica Olje Bećković, dodaje: „Ovo je diktatura gora od Miloševićeve. Pod Slobom je bila fizička, a ovo je sad finansijska diktatura. Doduše, Zoran još nije došao u situaciju da izvede policiju na ulicu. To bi mu bio kraj“.

Dan uoči likvidacije Đinđića, ćirilični Sandulovićev originalni intervju iz „Ekspresa“ bukvalno, preko cele strane, prenosi list „Svedok“ koji inače koristi latinicu; očigledno, neko je iz „Ekspresa“ preuzeo film čitave strane, jer je tom nekom bilo stalo da se dragi drug Nikola pojavi u „Svedoku“. I pojavio se 11. marta, dan uoči ubistva premijera. Naslov je očekivan: „Ukoliko Đinđić izvede policiju na narod, to će mu biti kraj“. I bi kraj, 24 časa kasnije, 12. marta 2003.

Tokom akcije „Sablja“ Sandulović je, razume se, uhapšen; dve godine kasnije u intervjuu za „Kurir“ pokušao je da svu krivicu prebaci na Vladimira Popovića. “On je jedna neznalica i korumpirani konobar. Ne znam otkuda njemu pravo da tako govori i obmanjuje narod. Pitam javno: ko je taj čovek? Od 1990. godine sam bio uz Demokratsku stranku i Zorana Đinđića. Jedan sam od ljudi koji je bitno uticao na sve što je ta stranka radila i nikada nisam za sve te godine video Bebu Popovića.

Na svim šetnjama, mitinzima, tučama s policijom, hapšenjima, zatvaranjima, proganjanjima – njega nije bilo”. Uveren da je, zaista, bio “jedan od ljudi koji su bitno uticali na sve što je DS radila”, sitni diler u transu vizija rekao je o Popoviću: “Pogodilo me kao čoveka i običnog građanina ta gomila neistina koju je taj šef sale izneo pred javnost. On tvrdi da su hapšenja u vreme `Sablje` bila po zakonu i da su hapšeni samo kriminalci. A, kako to onda da je od 12.000 uhapšenih podignuto tek nekoliko stotina optužnica? Sve su to bila politička hapšenja. `Sablja` je bila gola borba za vlast. Oni su znali da je rejting DS skoro na nuli i iskoristili su taj događaj da se obračunaju s političkim protivnicima… Mislim na Bebu, Čedomira Jovanovića i Gorana Vesića. Ta trojica su mozak operacije `Sablja`, a izvršioci su bili policijski generali Lukić i Milan Obradović. Pet ljudi je tada odlučivalo o sudbini građana ove zemlje”.

Ogorčeni Sandulović nastavlja: “Mene su lično optužili da sam kriminalac, upali mi u kuću, bolesnog me odveli u zatvor i tamo držali 40 dana, a da sam pritom imao samo jedan razgovor s istražiteljima koji je bio formalne prirode, jer oni nisu imali ni jedan jedini dokaz protiv mene. Tužio sam državu zbog toga i sada će država ne samo meni, već i hiljadama drugih morati da plati milionske odštete zbog grešaka Bebe, Čede i Gorana Vesića. Ali, to neće biti jedina moja satisfakcija. Ako nekada sretnem Bebu, ja ću mu dati cuclu, a njih trojica moraće da mi objasne zašto sam bio nepravedno optužen i zašto su mi maltretirali porodicu”.

Opsednut Popovićem, Sandulović objašnjava”: “Ali, pogledajte njegove tvrdnje i optužbe. One su uperene protiv tri ključna stuba ovoga društva. Protiv tri institucije u koje narod veruje: Crkvu, Vojsku i politički vrh. Beba napada Crkvu jer oni žele da unište veru ovoga naroda, 50 godina mi smo bili udaljeni od naše vere i sada oni opet žele, kad smo se konačno približili, da nas od Crkve udalje. Pogledajte vojsku. Možemo da pričamo šta hoćemo, ali ta vojska je ginula i branila ovaj narod. Mi smo bili izloženi agresiji i nemojte da se lažemo. A zašto on napada Voju Koštunicu? Zato što je on pošten čovek. 15 godina sam u politici. Nikada nisam čuo nijednu ružnu reč za Vojislava Koštunicu. Beba želi da obmane narod i na taj način skupi političke poene i kupi sebi ulaznicu u svet politike”.

Nije ovo bio jedini Sandulovićev istup; avgusta 2002. bio je uveren da je on najjači čovek Srbije, te je tad fašisoidnom “Nacionalu” dao intervju pod psihotroničnim naslovom: “Priznajem, pogrešio sam kad sam na vlast doveo Zorana Đinđića”. Dakle, bolest je nahrupila erupcijom svesti još pre 12 godina; Sandulović je doveo Đinđića na vlast, a mi budale mislili DOS i glasači.

Karijera ovog sitnog dilera i “biznismena” bila je narušena sa dva bombaška napada, 2006. i 2010. kad su poverioci postali malo nervozni. U izjavi za “Kurir” 2006, odmah posle napada, Sandulović je rekao: “Bomba me nije uplašila, ali ovaj događaj može da me razbesni! Bomba je namenski bačena na moju familiju, a ja to ne opraštam! Isprovociraće me da napravim takvu zaštitu da ni vrabac neće moći da prođe kroz ulicu, niko sem mojih prijatelja neće moći da prođe”. Dajući sebi značaj, Sandulović je već tad tvrdio da veruje da je bomba bačena zbog njegovog poslednjeg TV intervjua (jesen 2006), u kome je najavio da će osnovati političku stranku. – Posle tog intervjua javili su mi se ljudi iz dijaspore, koji su spremni da ulože u moje političko angažovanje, ali dobio sam i pozive i pretnje da mi slučajno ne padne na pamet da uđem u politiku. Pretpostavljam da bi to moglo da ima veze i s ovim napadom, jer ja nemam ličnih neprijatelja.

Kad mu nisu uspeli pokušaji da se približi Borisu Tadiću kojeg je stalno hvalio (“Boris je pošten čovek, 5. oktobra, kad su neki kriminalci krali televizore iz razbijenih izloga robnih kuća, on ih je sprečavao”), Sandulović se okrenuo napadima na LDP, posebno na Čedu Jovanovića i, naravno, na Bebu Popovića (“Ne želim da pričam o Zoranu Đinđiću, mi smo bili veoma bliski i ja sam jedan od retkih ljudi koji je mogao i smeo sve da mu kaže u lice. Brinuo sam o njegovoj sigurnosti i, dok sam ja brinuo o tome, njemu se ništa nije desilo, a bilo je i te kako opasnih situacija…

Nemojte da se lažemo, Jovica Stanišić je mnogo puta sačuvao glavu Zoranu Đinđiću. I 5. oktobra, da Jovica nije zažmurio na ono što se dešava, ne bi to sve proteklo kao što je proteklo. Ja sam bio prisutan kad je Zoran Điniđić obećao inostranstvu da Jovica Stanišić neće biti isporučen u Hag. Takvi potezi koštale su DS gubitka vlasti”), Sandulović se povukao iz javnog života; sve do 2010. kad je doživeo još jedan bombaški napad, ćutao je i bio zadovoljan svojom ulogom – predsedavao je Savezom golubara Srbije. Tada je rekao da mu o glavi radi

“golubarska mafija”. Wow!

Onda se udružio sa Vladimirom Cvijanom i osnovao Republikansku stranku; ali, pre fijaska na izborima 2014, gde je ta stranka dobila oko 0,0000063 glasova – dao je ostavku na mesto predsednika.

Kad smo svi mislili da je nestao, Sandulović se pojavio u Londonu u društvu histerične advokatice koja je publici objašnjavala da je Vučić hteo da ubije Nikolu; but, why? Zbog 0,0000063 glasova, zbog toga što je Sandulović na vlast doveo Zorana Đinđića?

I, otkud Sandulović koji ne govori engleski – usred Londona, na predavanju Vučića? Čovek koji ne može da nađe subway, odjednom je glavna tema antivučićevske opozicije koja ga je prihvatila kao heroja na portalima Srbin.info ili Teleprompter ili FejsbukReporter!

Sandulović kao Psiho-Snaga Srbije? Možda, ako se on i Živković nađu u rečenici “Pogrešio sam kad sam na vlast doveo Zorana Đinđića”.

Ludilo, naša nježna priča. Srpska, a londonska.

IZVOR

Beba Popović objasnio ko je Nikola Sandulović

Dugogodišnji saradnik bivšeg premijera Zorana Đinđića Vladimir Popović Beba izjavio je danas da Nikola Sandulović nikada nije bio savetnik Zorana Đinđića.

„To je apsolutna laz“, rekao je Popović Tanjugu.

Sandulović je juče u Londonu pokušao da prekine predavanje premijera Aleksandra Vučića u Londonskoj školi ekonomije, predstavljajući se kao savetnik bivšeg premijera i žrtva navodnog političkog progona.

Kako su preneli beogradski mediji, dok se publika smejala, on je na srpskom jeziku dovikivao da su „izbori bili neregularni“.

Popović je rekao da Sandulović ne samo da nije bio Đinđićev savetnik, te da je bio jedan od sedam, osam pratilaca Đinđića, nego i da ga je bivši premijer sklonio zbog incidentnog ponašanja, tuča i kriminalne prošlosti.

Popović je podsetio da je 2002. godine u maju, na istom mestu, u Londonskoj školi ekonomije i Đinđić držao predavanje, te da je i tada bila organizovana jedna grupa studenata, navodno iz Bosne, a povezana sa određenim ljudima iz Beograda, koja je takođe verbalno napadala premijera, te je jedan izvanredan događaj pao u senku režiranih incidenata.

Sandulović je, naveo je Popović, u vreme petooktobarskih promena tražio od Đinđića neke privilegije na račun „zasluga“ iz 1996. godine, ali je premijer odbio sve njegove zahteve, nakon čega je Sandulović postao njegov otvoreni neprijatelj.

Priča o tome da je njegov savetnik počela je da se plasira pre pet, šest godina, u veme vlasti Demokratske stranke, jer je, kaže Popović, DS-u bila potrebna jedna takva opskurna ličnost za obračune sa Đinđićevim saradnicima i prijateljima, među kojima su bili i on sam, ali i Čedomir Jovanović i bivši lideri DOS-a.

Popović je rekao i da je Sandulović na Facebooku početkom godine objavio da podnosi ostavku na mesto predsednika nekakve stranke koja ne postoji.

Juče u Londonu on se predstavljao kao predsednik Republikanske partije.

Nikola Sandulović (51), koji je široj javnosti postao poznat januara 2010. kada se dogodila eksplozija njegovog automobila ispod koga je bila postavljena bomba, prema pisanju medija, 1998. bio je član Glavnog odbora Demokratske stranke.

Prema pisanju medija, i februara 2006. bomba je bačena u dvorište Sandulovićeve vile na Senjaku.

Sandulović je hapšen u akciji „Sablja“ 2003. godine, a njegovo ime našlo se i u policijskoj „Beloj knjizi“. Poznat je kao vlasnik nekoliko lokala u centru Beograda.

Republikanska partija, na koju se Sandulović poziva, registrovana je januara 2014, a njen osnivač i predsednik bio je narodni poslanik Vladimir Cvijan, koji je predstavio ciljeve, program i rukovodstvo stranke.

Kao jednog od osnivača i člana najužeg rukovodstva predstavio je i Nikolu Sandulovića.

Sandulović se pominje i kao vlasnik nekoliko prestoničkih ugostiteljskih objekata, a tabloidi su objavljivali i pikanterije iz njegove veze sa pevačicom Slađanom Delibašić „Đogani“ kojoj je, prema pisanju medija, poklonio automobil „jaguar“.

IZVOR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here