MUKE KOSOVSKIH SRBA: Strahujemo da li ćemo sačuvati žive glave!

0
459

Snežana Dubić iz Suvog Lukavca, kojoj su Albanci na mali Božić zapalili štalu i seno * Sa petoro dece, strepi za bezbednost, ali i za puku egzistenciju * Ne mogu da se zaposle

ŠTALA nam je potpuno izgorela, ali sam, hvala Bogu, u poslednjem trenutku uspela da izvučem kravu. Prošla je, srećom, samo sa opekotinama, ali je plamen progutao muzilicu za mleko, 400 bala sena i 60 bala slame, tako da smo ostali bez hrane za kravu koja nam mnogo znači zbog mlečnih proizvoda.

Ovako Snežana Dubić (51) iz Suvog Lukavca kod Istoka prepričava kako su joj u noći dočeka pravoslavne Nove godine, Albanci zapalili štalu i letinu. Šteta je ogromna ako se zna da ona i njenih petoro dece žive uglavnom od poljoprivrede. Osim što su u stalnom strahu za sopstvenu bezbednost, sada strepe i za puku egzistenciju.

– Najstariji sin Aleksandar (31) se osamostalio, a osim najmlađe dece, kćerke Ivane (13) i sina Žarka (18) koji još pohađaju školu, ostalih troje, koji žive sa mnom, završili su srednje škole. Iako su Nataša (24) i Leonid (26) upisali fakultete, nisu odmakli dalje od prve godine, jer nisam imala novca da ih dalje školujem – priča ova samohrana majka, koja svojih petoro dece, među kojima i dvadesetsedmogodišnju ćerku Veliku, izdržava od svoje plate pomoćne radnice u ovdašnjoj ambulanti.

Dodatni izvor prihoda im je i povratnička pomoć Kancelarije za KiM, u visini od desetak hiljada dinara, zbog čega, kaže, ona i njena deca zaista jedva preživljavaju.

Leonid i Snežana jedva spasli kravu

– Pored krave, čuvamo i svinje i kokoške, a osim našeg imanja obrađujemo i oranice koje su mi ustupili deveri. Uspela sam da podignem kredit i kupim polovan traktor – priča Snežana, ponosna na povratak svoje porodice u rodno mesto.

Ipak, po povratku iz raseljeništva 2013, na Kosmetu su Snežanu dočekale brojne nevolje. Pre svega smrt supruga, koji je preminuo od posledica srčanog udara, ali i borba za puko preživljavanje sa šestoro dece.

– Srećom, najstariji sin Aleksandar se zaposlio kao vozač i prevozi našu decu do škole, ali bi mi zaista bilo mnogo lakše kada bi barem još jedno od troje starijih našlo posao. Evo, najstarija ćerka je medicinska sestra, a Leonid ima dozvolu za vožnju autobusa i vodoinstalaterski zanat, ali posla nigde – kaže Snežana.

I Leonidu je, kaže, teško što nigde ne radi i ne može da zaradi novac kako bi svojoj braći i sestrama barem malo olakšao život.

– Mada su nam kuću sagradile humanitarne organizacije uoči dolaska i nabavile neophodne stvari, problem je u tome što nikada ništa nismo dobili od mehanizacije, a dešavalo se da su neki povratnici odmah prodavali traktor koji su dobili kao pomoć. A ja sam, eto, bila prinuđena da pored nemaštine podižem kredit za kupovinu polovnog traktora – nastavlja Snežana koja se u proteklih pet godina, od kada su se vratili na rodno ognjište, za pomoć obraćala mnogim institucijama, ali niko nije imao sluha za njene nevolje.

UNIŠTAVANjE IMOVINE

LEONID nas podseća da je u Suvom Lukavcu do 1999. godine živelo 40 srpskih porodica, a sada ih je, kaže, u selu pet puta manje. Zato Albanci i mogu nesmetano da uništavaju njihovu imovinu, pre svega letinu i hranu za stoku, iako mnoge porodice žive upravo od poljoprivrede.

– Cilj svih ovih paljevina jeste da nas uplaše i da nas opet oteraju iz naših kuća, odnosno da im prepustimo imanja koja smo do povratka počeli da obrađujemo – priča ovaj mladić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here