Na današnji dan

0
234
http://static.rtv.rs//slike

1493 – Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio je ostrvo Dominika u Malim Antilima.

1500 – Rođen je italijanski vajar, zlatar i pisac Benvenuto Čelini. Njegova autobiografija „Život Benvenuta Čelinija pisan vlastitom rukom“, na srpski prevedena pod naslovom „Moj život“, značajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela „Traktat o zlatarstvu“ i „Traktat o vajarstvu“. Živeo je nestalno, radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mnoštvo minuciozno urađenih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i reljefe velikog formata, poput „Perseja sa glavom meduze“, „Kozima Medičija“, „Nimfe iz Fontenbloa“.

1534 – Engleski parlament priznao je crkvenu vlast kralju Henriju VIII, koji je posle raskida s rimokatoličkom crkvom postao poglavar novoustanovljene anglikanske crkve. Poglavar anglikanske crkve je tradicionalno monarh, čak i ako je u pitanju žena. Prethodno je papa odbio da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom, što je izazvalo prekid odnosa Rima i Londona. Henri VIII se ženio više puta posto nije imao muškog naslednika.

1706 – Italijanski grad Abruci (danas Sulmona) razoren je u zemljotresu u kojem je poginulo 15.000 ljudi.

1801 – Rođen je italijanski kompozitor Vinčenco Belini. Negovao je stil poznat kao belkanto. Stvarao je operska dela izražajne melodike i bogatog kolorita. Dela: opere „Norma“, „Pirat“, „Zaira“, „Kapuleti i Monteki“, „Mesečarka“, „Puritanci“.

1839 – Britanske fregate potopile su kod Kantona nekoliko kineskih džunki, čime je Velika Britanija otpočela Prvi opijumski rat protiv Kine, okončan kineskim porazom 1842. posle čega je Peking prinuđen na velike trgovinske ustupke kao i predaju Hongkonga (britanski naziv bio je Viktorija) Ujedinjenom Kraljevstvu.

1852 – Rođen je japanski princ Mucuhito, od 1867. car Meiđi, tokom čije je vladavine do 1912. Japan preobražen u moćnu modernu državu, uz začetke imperijalne ekspanzije. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

1883 – Vlada Srbije proglasila je, u sklopu gušenja Timočke bune, vanredno stanje u crnorečkom okrugu i uputila je regularnu vojsku na pobunjenike. Bunu su vođe Narodne radikalne stranke podigle protiv režima kralja Milana Obrenovića, što je bilo motivisano protivljenjem da se reorganizije vojska. Kralj Milan tada je odlučio da uvede modernu stajaću vojsku namesto dotadašnje neefikasne takozvane narodne vojske. Seljaci su s jedne strane izbegavali vojnu obavezu, a pri tom su odbili da predaju oružje koje je po ustrojstvu tzv. narodne vojske držano u kućama, pa je prikupljanje oružja bilo povod za pobunu. Preki sud je osudio na smrt 21 vođu ustanka, a mnoge na robiju. Smrtna kazna je izrečena i radikalskim prvacima Nikoli Pašiću i Aci Stanojeviću, koji su pobegli u inostranstvo. Većinu je Kralj Milan docnije pomilovao.

1901 – Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata, komandant u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije i ministar kulture od 1959. do 1969. U delima je u duhu angažovane umetnosti analizirao idejne, moralne, socijalne i političke dileme i probleme savremenog čovečanstva. Dela: romani „Kraljevski put“, „Ljudska sudbina“, „Altenburški orasi“, „Nada“, eseji „Iskušenje Zapada“, „Imaginarni muzej“, „Umetničko stvaranje“, „Ogled o Goji“, „Metamorfoza bogova“, „Glasovi tišine“, memoarski spisi „Antimemoari“ (I-„Hrastovi koje obaraju“, II-„Posmrtne besede“).

1903 – Kolumbijska provincija Panama se, posle pobune koju su inscenirale SAD i uplovljavanja u kolumbijske vode američke krstarice „Nešvil“ odvojila od Kolumbije i proglasila nezavisnost. SAD su režirale pobunu kako bi jeftinije došle do zone kanala kada je odlučeno da se on definitivno dovrši. Prvi brod prošao je Panamskim kanalom avgusta 1914.

1906 – Nemački psihijatar Alojz Alćajmer objavio je izveštaj pod naslovom „O čudnoj bolesti korteksa“. Po njemu je kasnije nazvana bolest koju je otkrio. Njegove kolege nisu odmah shvatile važnost njegovog otkrića, ali jedan vek docnije Alćajmerovo ime priznato je i poznato u celom svetu.

1912 – Rođen je Alfredo Štresner. Dugogodišnji diktator Paragvaja. Sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao je 35 godina, od 1954. kada je došao na vlast državnim udarom, do svrgavanja vojnim pučem 1989. Štresner je decenijama pružao utočište visokim nacističkim oficirima posle Drugog svetskog rata, kao i diktatorima iz Latinske Amerike, poput Anastasija Somoze iz Nikaragve. Umro je u emigraciji u Braziliji.

1918 – Predstavnici Austrougarske vojske potpisali su kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habzburške monarhije.

1918 – Na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna nemačkih mornara koji su pohapsili oficire, obrazovali vojnička veća, povezali se s radnicima i stvorili radnička i vojnička veća kao organ revolucije i privremene vlasti. Nemačka skupština razvlastila je ta veća 6. februara 1919.

1946 – Posle poraza u Drugom svetskom ratu, u Japanu je vlast prešla sa cara na japansku skupštinu. Japanci su veoma teško prihvatali ovu promenu pošto je car (mikado) u Japanu smatran za božanstvo.

1948 – Osnovan je Vojnotehnički institut, koji se bavi istraživanjima i razvojem novih i modernizacijom postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme za sve vidove Vojske. Vojnotehnički institut je danas najveća vojna naučnoistraživačka ustanova u Srbiji.

1954 – Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis, osnivač fovističkog pravca, koji je snažno uticao na evropsko slikarstvo 20. veka. U početku je bio pod uticajem Gistava Moroa, kasnije Pola Sezana i Pola Gogena, ali je od 1905. formirao lični izraz. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena.

1957 – Sovjetski Savez je lansirao „Sputnjik 2“, prvi satelit sa živim bićem, u kojem se nalazila keruša „Lajka“.

1961 – Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno je za generalnog sekretara svetske organizacije izabrala burmanskog diplomatu U Tanta, posle smrti u avionskoj nesreći njegovog prethodnika Šveđanina Daga Hamaršelda.

1964 – Demokrata Lindon Džonson postao je predsednik SAD, nadmoćno pobedivši kandidata Republikanske stranke Barija Goldvotera.

1970 – Umro je kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević. Prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Kumovi na krštenju bili su Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta. Sa kratkotrajnog školovanja u Engleskoj vraćen je posle ubistva njegovog oca 1934. Pošto je imao svega 11 godina, upravljanje zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, među kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Karađorđević. Posle državnog udara 27.marta 1941. proglašen je kraljem. Zajedno s vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol protivljenja nacizmu. Nikada se više nije vratio u zemlju pošto je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunistički režim. Umro je u Denveru (SAD), a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. Njegovoj sahrani pored desetina hiljada tamošnjih Srba i službenih predstavnika SAD, prisustvovalo je i više od 400 američkih pilota spasenih od strane rojalista tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji. Bio je jedini kralj neke zemlje sahranjen u Sjedinjenim Državama. Konačno je maja 2013. sahranjen u otadžbini, u porodičnoj grobnici na Oplencu. Napisao je memoare: „Život
jednog kralja“.

1970 – Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima, preuzeo je dužnost predsednika Čilea. Ubijen je 1973. u državnom udaru, kojim je uz pomoć SAD vlast prigrabio general Augusto Pinoče.

1975 – U Bangladešu je grupa oficira oborila predsednika Kandakara Muštaka Ahmeda, koji je i sam prigrabio vlast državnim udarom tri meseca pre toga, ali je već 7. novembra izvršen još jedan državni udar i vlast je preuzeo Ziaur Rahman.

1978 – Ostrvo Dominika u Malim Antilima, do tada britanska kolonija, postalo je nezavisna država.

1986 – Žoakim Šisano izabran je za predsednika Mozambika posle smrti u avionskoj nesreći Samore Mašela.

1991 – U Grubišnom polju u Zapadnoj Slavoniji hrvatska vojska razorila je, spalila i opljačkala 18 sela i proterala preostalo srpsko stanovništvo.

1992 – Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton pobedio je na izborima za predsednika SAD dotadašnjeg šefa države republikanca Džordža Buša.

1996 – Umro je bivši samoproglašeni centralnoafrički car Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966. proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom srušio je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977. za ceremoniju krunisanja utrošio je četvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje. Njegovu vladavinu obeležila je ekstravagancija, rasipanje državne imovine i zločini nad sopstvenim narodom. S vlasti ga je 1979. zbacio bivši predsednik Dako, koji je potom ukinuo takozvano carstvo.

2002 – Na prevremenim parlamentarnim izborima u Turskoj, raspisanim posle raspada tročlane vladajuće koalicije, ubedljivu pobedu odnela je islamistička – Partija pravde i razvoja, Tajipa Erdogana.

2004 – Hamid Karzai je zvanično proglašen pobednikom istorijskih izbora za predsednika Avganistana. Tokom prethodne tri godine Karzai je bio na čelu privremene vlade, obrazovane nakon što su SAD, krajem 2001. godine, srušile talibanski režim u Kabulu.

2007 – U Pakistanu je predsednik Mušaraf proglasio vanredno stanje uoči ključne odluke vrhovnog suda o prihvatanju ili odbacivanju njegove pobede na izborima, koji su prethodno održani u atmosferi nasilja od strane islamskih ekstremista. Mušaraf je na vlast došao pučem 1999.

2010 – U okolini Kraljeva dogodio se zemljotres jačine 5,4 jedinica Rihterove skale. Dve osobe su poginule a oko 200 je zadobilo povrede. Komisija za procenu štete potom je zabranila za dalju upotrebu 800 objekata. Oštećenja je pretrpelo oko 11.500 objekata.

2014 – Preminuo je Ivan Stojmenović, matematičar. Rođen u Karavukovu, Bačka, studije je završio u Novom Sadu. Predavao je na univerzitetima u Birmingemu (Britanija), Vašingtonu, Majamiju, Otavi. Kao matematičar uživao je svetski ugled i bio je urednik više priznatih časopisa iz oblasti matematike i informacionih nauka. Pored drugog, dobitnik je i priznanja britanskog Kraljevskog društva. Stradao je u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Otave, Kanada. Dela: „Handbook of Wireleš Networks and Mobile Computing“ (2002), „Mobile Ad Hoc Networking“ (2004), „Handbook of Sensor Networks: Algorithms and Arćitectures“ (2005), „Handbook of Applied Algorithms: Solving Scientific“, „Engineering and Practical Problems“ (2008).

Izvor: B92

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here