Na današnji dan

0
217

NOVI SAD – Na današnji dan 1789. godine rođen je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, otac srpskog novinarstva. Napustio je studije medicine započete u Pešti i Beču i posvetio se novinarstvu. U Beču je 1813. pokrenuo „Novine serbske“ u kojima je bio glavni autor. U Kneževinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza Miloša Obrenovića. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadašnjoj Kneževini Srbiji „Novine srbske“ 1834. u Kragujevcu. Izvesno vreme bio je i ministar unutrašnjih poslova i prosvete, kao i diplomata. Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju, nazvan kasnije „Sretenjski“ (neobično liberalan za tadašnje prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je povukao već u martu 1835. a Davidović je pao u nemilost. Bavio se i publicistikom i prevođenjem. Sahranjen je u Smederevu gde je i umro 1838. Dela: „Istorija naroda srbskog“, „Đejanija k istoriji srbskoga naroda“, „Opisanije Žiče“.
Danas je nedelja 23. oktobar 2016. Do kraja godine ima 69 dana.

42. p.n.e. – Samoubistvo je izvršio rimski zvaničnik Marko Junije Brut, jedan od vođa zavere u kojoj je 44. pre nove ere ubijen Gaj Julije Cezar. Brut se ubio posle poraza koji su republikanskoj vojsci u bici kod Filipa nanele snage predvođene članovima Drugog trijumvirata Markom Antonijem i Cezarovim posinkom Oktavijanom Avgustom.

1596 – Turska vojska sultana Muhameda III porazila je kod Erlaua u Mađarskoj austrijske trupe nadvojvode Maksimilijana.

1817 – Rođen je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač „Velikog svetskog rečnika XIX veka“ u 17 tomova. Izdavačka kuća „Larus“ je posle njegove smrti 1875. nastavila izdavanje enciklopedijskih i leksikografskih dela.

1856 – Rođen je Jaša Tomić, srpski novinar, političar i pisac. Školovao se u rodnom Vršcu, Temišvaru i Kečkemetu. Studirao je u Beču i Pragu, medicinu i književnost. Politička borba odvukla ga je od završetka studija. Osnivač je grupe poznate kao – Vršački socijalisti. Bio je urednik „Zastave“ i Miletićev naslednik u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci (od 1891. Radikalna stranka). Na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25.11.1918. odlučno je uticao na prisajedinjenje Vojvodine (tada Bačka, Banat i Baranja) Kraljevini Srbiji. Dela: „Književna zrnca“, „Pesme“, „Nazareni“, „Slike i pripovetke“, Dositej Obradović“, „Lepa književnost i umetnost“.

1912 – Započela je Kumanovska bitka u kojoj je Prva srpska armija pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića tokom dvodnevnih borbi potpuno potukla tursku Vardarsku armiju Zeki paše, zadavši presudan udarac Turcima u Prvom balkanskom ratu. Srpska Prva armija nastupajući put Ovče polja zadržala se na položajima severno od Kumanova, očekujući dolazak Treće srpske armije sa Kosova, dok se turska Vardarska armija zaputila prema Kumanovskoj kotlini. Došlo je do iznenadnog sudara, koji se završio odlučnom srpskom pobedom, a Turci su se povukli u neredu. Najžešći udar izdržala je Dunavska divizija prvog poziva pukovnika Miloša Božanovića, koja je imala i najteže gubitke, ali i odlučujuću ulogu. Trijumf je silno uzdigao moral srpske vojske i naroda i bio je podloga kasnijih pobeda u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.

1917 – Kod Linevila u Francuskoj američke snage su stupile u prve borbene akcije u Prvom svetskom ratu.

1917 – Na sednici Centralnog komiteta Ruske Socijalističke radničke partije (boljševika) doneta je odluka o podizanju oružanog ustanka. Pripremama i izvođenjem Oktobarske revolucije rukovodio je Vladimir Iljič Lenjin.

1927 – Rođen je Lešek Kolakovski, poljski filozof. Svetski ugled stekao je radovima iz oblasti istorije filozofije i istorije religijskih ideja. Studije filozofije je završio na Univerzitetu u Lođu a sa katedre za filozofiju Varšavskog univerziteta izbačen je posle protesta studenata 1968. Od 1970. predavao je na Oksfordskom univerzitetu, a potom i na prestižnim univerzitetima u SAD. Njegova najpoznatija dela su: „Glavni pravci marksizma“, „Razgovori sa đavolom“ i „Kultura i fetiši“. Njegov esej „Teze o nadi i beznađu“ bio je svojevrsni manifest poljskih antikomunista.

1936 – U Španskom građanskom ratu iz vazduha je prvi put napadnut Madrid. Prethodno je vođa rojalističkih pobunjenika general Francisko Franko prosledio ultimatum snagama legalne republikanske vlade, s pozivom na predaju, ali je predlog odbijen.

1942 – Rođen je Majkl Krajton, američki književnik, autor bestselera „Park iz doba Jure“ i „Sfera“. Po obrazovanju lekar, proslavio se romanom „Andromedin soj“ (1969). Pored „Parka iz doba Jure“ i njegovog nastavka „izgubljeni svet“, koji su postali holivudski hitovi, među njegovim najpoznatijim delima su romani „Kongo“, „Plen“ i „Gospodar Gena“. Bio je jedan od scenarista filmova „Park iz doba jure“ i „Tvister“, a za rad na TV seriji „Urgentni centar“ osvojio je 1996. Emi nagradu. Njegove knjige prodate su u tiražima većim od 150 miliona širom sveta.

1942 – Započela je Druga bitka kod El Alamejna, napadom britanske Osme armije generala Bernarda Montgomerija na nemačko-italijanske snage pod komandom generala Ervina Romela, koje su gotovo uništene posle 12 dana borbi. Usledilo je iskrcavanje saveznika u severnoj Africi posle kojeg su snage Sila osovine u Africi potpuno slomljene.

1944 – Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd poginuo je Ivan Milutinović, narodni heroj, član Vrhovnog štaba NOVJ i Politbiroa CK KPJ.

1944 – U filipinskom zalivu Lejte počela je jedna od najvećih pomorsko-vazdušnih bitaka u Drugom svetskom ratu, u kojoj je učestvovala gotovo cela japanska flota i tri četvrtine flote SAD. Bitka je posle tri dana okončana teškim porazom Japanaca koji su izgubili četiri nosaca aviona, uključujući „Musaši“.

1954 – Posle serije sastanaka u Parizu, Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska odlučili su da okončaju okupaciju Nemačke.

1956 – U Mađarskoj je izbila antikomunistička pobuna, koju su sovjetske trupe ugušile 10. novembra.

1958 – Ruski pisac Boris Pasternak dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1961 – Bivšem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Šveđaninu Hjalmaru Agne Dagu Hamaršeldu, koji je pod sumnjivim okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize, posthumno je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1973 – Glavni severnovijetnamski pregovarač sa Amerikancima u Vijetnamskom ratu Le Duk To odbio je Nobelovu nagradu za mir, komentarom da u njegovoj zemlji nije mir.

1983 – U samoubilačkom napadu islamskih terorista kamionima napunjenim eksplozivom na štab američkih marinaca u Bejrutu i obližnju zgradu u kojoj su se nalazili francuski vojnici, ubijen je 241 američki i 58 francuskih vojnika.

1990 – Ukrajinski predsednik vlade Vitalij Masol prinuđen je da podnese ostavku posle masovnih studentskih protesta, postavši prvi sovjetski funkcioner tog ranga koji je otišao s vlasti pod pritiskom javnosti.

1991 – Predstavnici 19 zemalja potpisali su na međunarodnoj konferenciji u Parizu, u organizaciji UN, mirovni sporazum s ciljem okončanja 13-godišnjeg građanskog rata u Kambodži.

1993 – U eksploziji koju su podmetnuli teroristi Irske republikanske armije, u Belfastu je poginulo 10 ljudi.

1994 – U eksploziji bombe na jednom predizbornom mitingu u glavnom gradu Šri Lanke Kolombu poginulo je najmanje 50 ljudi, uključujući opozicionog kandidata za predsednika Gaminija Disanajakea.

1998 – Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su, posle maratonskih razgovora uz posredovanje SAD, potpisali u Vaj Milsu, Merilend, sporazum.

1999 – Guverner Ilinoisa Džordž Rajana postao je prvi funkcioner SAD tog ranga koji je posetio komunističku Kubu.

2003 – Čečenski islamski teroristi upali su, tokom predstave, u moskovsko pozorište „Dubrovka“ uz pretnju da će podići u vazduh i sebe i oko 800 prisutnih posetilaca ukoliko ruske vlasti ne obustave vojne operacije u Čečeniji i ne povuku se iz te autonomne ruske republike. Prilikom upada u pozorište ruskih snaga bezbednosti, tri dana docnije, poginulo je 128 talaca i 50 terorista.

2004 – U napadu iračkih pobunjenika na konvoj regruta, severoistočno od Bagdada, ubijeno je 49 mladih vojnika, pripadnika novih iračkih snaga bezbednosti.

2006 – Prilikom obeležavanja 50. godišnjice mađarske revolucije i ustanka protiv sovjetske vladavine u Budimpešti 1956. došlo je do masovnih demonstracija i sukoba s policijom. Ceremonija na Košutovom trgu, svečane sednice parlamenta i polaganje venaca na grob Imre Nađa ostale su u senci masovnih nereda. Prilikom demonstracija ukraden je tenk „T-34“, muzejski primerak.

2011 – U razornom zemljotresu jačine 7,2 stepeni Rihterove skale, koji je pogodio jugoistočnu Tursku provinciju Van, do temelja je srušeno oko 2.000 zgrada a poginule su 523 osobe dok je 1.650 povređeno.

Izvor: RTV

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here