POKUŠAĆE SVAŠTA DA MI NAMESTE, ALI NEĆU ODUSTATI OD IZNOŠENJA PRAVE ISTINE O RTB-u

0
806

Dr Branislav Mihajlović, narodni poslanik:

Razgovor koji ne bi trebalo nikog da ostavi ravnodušnim, jer je reč sudbini kombinata bakra, kako reče i premijer, od kojeg živi cela istočna Srbija. Reč je i o ponovnom, uprkos novoj topionici, prekomernom zagađenju atmosfere iznad Bora…

Dr Branislav Mihajlović, jedini narodni poslnaik iz Bora i Timočke krajine u Skupštini Srbiije, nakon nedavnog , kako kaže, besmislneog nasrtaja na njegovo delo i lik, bogatu stručnu i naučnu, i uopšte radnu karijeru na pojedinim društvenim mrežama, nastaviće u republičkom parlementu da postavlja pitanja premijeru i Vladi o tome zašto je i čijom krivicom uništen RTB Bor i kako je došlo do najveće promašene investicije u novijoj istoriji Srbije, projekta Nova topionica.

-Hoće da mi lokalni, borski moćnici nameste priču kako sam protiv aktuelne vlast jer ne volim Vučića. Jesam poslanik opozicije, Pokreta Dosta je bilo, ali nisam ni protiv koga lično, niti sam politički zaslepljen, naprotiv – ja sam istinski borac za zaustavljanje propadanja rudnika od koga živi cela Timočka krajina. Pa, to je izjavio i premijer Vučić. Zar je to loše, nekorektno, nepošteno? Napadi bahatih i nesposobnih lidera i šefova, kao i njihovih nesrećnih marioneta ( nema kome nisu poznati), nemaju nikakvog smisla. Narod me je izabrao da štitim interese naroda i zemlje Srbije, moje jedine otadžbine i države, a ne da slušam ko šta ko kaže i postupam po uhodanom malograđanskom sistemu u stilu rekla-kazala. To je i glavni razlog što su pokušali da me omalovaže, a u planu im je, siguran sam, i novi atak na moju ličnost: izmišljaće sve i svašta, čak i kako imam deset stanova po Srbiji i belom svetu. Neće im, izgleda, biti svetinja ni moja privatnost, jer to liči na njih. O 2007. godini i događajima u rudniku „Jama“ tek ćemo razgovarati. Cela dokumentacija je srećom sačuvana i nalazi se i kod mene, pa neka samo nastave sa lažima i obmanama javnosti – naglašava dr Mihajlović ubeđen da vodi ispravnu i istrajnu bitku za spasenje RTB-a i grada Bora „od opasnih vratolomija pojedinaca koji ne prezaju ni od koga i koji, nažalost, i danas uživaju nezasluženu podršku vrha vlasti“. Istina o RTB-a Bor je neverovatna, zastrašujuća i od toga mnogi beže, ne odgovara im iz svakojakvih razloga da se „kao takvi“ pročuju u svetu. A to će jendog dana izbiti na videlo.

Dr Mihalović još dodaje:

– Ja sam rudarski sin, rudarsko i borsko dete, i moja je ljudska obaveza da stojim na ispravnoj strani, da sve učinim da se spasi što se spasiti može. Isterivali su me s posla, „vukao“ sam se po sudovima i dobijao radne i još neke sporove s firmom, ali nikad nisam odustao, niti o tome razmišljam, prioritet je isitna, pravda i dostojanstvo. Tim vrednostima služio sam i po cenu, možda najprečeg, svog zdravlja. Iako sam zvanično rukovodilac Sektora plana i analize u Rudniicma bakra Bor – osam godina nisam dobio ni jedan radni zadatak, nemam službeni kompjuter, ni telefon, niko mi ne ulazi u kancelariju, u totalnoj sam izloaciji. Na Višem sudu u Zaječaru dobio sam spor protiv generalnog direkotra Spaskovskog za mobing. Čekam odgovor Apelacionog suda u Nišu. Svi znaju da sam najstručniji i najškolovaniji (u rangu docenta) u celom RTB-u, ali ni to ne vredi. A svi ovi koji su RTB doveli do katastrofe i dalje uništavaju i sahranjuju nekadašnju uzdanicu privrede Srbije. Ubeđen sam da će odgovarati kad tad, nadam se da taj čas neće biti daleko. Jednostavno: to j neminovno, a reč je i o moralnim posrnućima: toliko urušavanje borskog rudnika, posebno poslednjih godina pri rekordnoj ceni bakra i stalnoj podršci države, nepoštovanje struke i očigledno dugotrajno srljanje u propast, ne može da ostane nekažnjeno i, još gore – neprimećeno. Dovoljan je samo jedan primer: za sve vreme petogodišnje gradnje nove topionice i Fabrike sumporne kisline, ni jedan minut, zbog neshavtljivih odluka menadžemnta RTB-a, nije bio uključen Institut za rudarstvo i metalurgiju, jedina takva naučna kuća u Srbiji i osnovan pre više od pola veka u interesu Basena Bor. Pazite, molim vas, Institut ima državni status, a upravo ovih meseci izvanredno sarađuje i radi za japanske najmoćnije kompanije. Obnovio je i rudnik uglja i podigao termoelektarnu u Gacku koji rade uspšeno i profitabilno. Za uzvrat, na novoj metalurgiji „proslavile“ su se neke male, propale domaće firme „tašna-mašna“. I evo do čega se došlo, pogledajte nebo nad Borom ovih sparnih letnjih dana – grad je opet prekriven najotrovnijim gasovima iz nove topionice. Sad su priznali da je nova metalurgija urušena, zvanično odlazi u remont. Trebaće opet mnogo para da se isprave greške i propusti, nestručnost i aljkavost. Pitanje je šta je i sa garancijama stranog izvođača radova, jer je pojekat menjan više puta na naše zahteve. Dokle ćemo gutati nezdrav vazduh, i zašto se o tome ćuti? Sve je, nažalost, u ambisu.

Na pitanje – zašto je Bor opet, bez obzira na velika ulaganja u novu metalurgiju, svakodnevno pod udarima zagađenog industrijskog vazduha i s tolikim ekološkim sivilom, dr Mihajlović je kratko odgovorio:

– Ne mogu da odgovarim ni na neke očevidne činjenice jer mi nad glavom visi stalna pretnja ponovog otkaza zbog iznošenja isitna u javnost, ali građeni su svedoci – primerice – ekoloških udara i „havarija“. Petog septembra pre podne ljudi su u centru grada padali u nesvest od zatrovanog vazduha. Ozbilje firme s RTB-om više ne posluju bez plaćanja unapred. Moje je da na svakoj sednici Skupštine Srbije, koliko bude moguće, postavljam isto pitanje premijeru: kako je i zašđto stradao RTB i kako je propala najveća privredne investicija u novijoj istoriji Srbije? Da li je reč o 400 miliona dolara više ili manje, svjedno je. To će se lako utvrditi. Što se više čeka na rešavanje problema u RTB-u, „rupa“ je sve dublja, a građani su ti koji će, na opšte zaprepašćenje nacije, morati po ko zna koji put da podmetnu leđa. Koiliko će ta „leđa“ moći da izdrže toliko breme, pitam se ne samo ja. Niije reč samo o investicionim promašajima, nego i o raznim glupostima s kojima se Bor poslednjih godina opasno suočava. Zamislite, opštinska skupština otpisuje za prošlu godinu više od millijardu dinara duga RTB-u, više od polovine sopstvenog budžeta. Kako, zašto, jer ne propada samo rudnik, na rubu uništenja je i lokalna zajednica. Daj bože da hladne glave počnemo brže i odgovornije da rešavamo probleme i RTB-a i grada i šire – zaključuje poslanik Mihajlović dodajući da će se odazvati da govori ukoliko se uskoro u Boru organizuju javni portesti protiv „vlasti koja ne spašava, nego s istrošenim i aposlutno neodgovornim kadrovima nastavlja agoniju kombinata bakra i Bora“.

Imate li poruku građanima, kolegama, radnicima RTB-a?

-Želeo bih da inženjeri, moje kolege, pre svih krajnje ozbiljno svhate u kakvom se bunilu nalazimo i preduzmu odlučnije korake u spašavanju Basena. Vlast je upoznata sa problemima i neophodnosti organizacionih, kadrovskih i socijalnih ( otpuštanja zaposlenih ) promena. Upoznata je vlast i sa kriminalom i korupcijom kojima nikako da se stane na put. O tome sam javno govorio i upozoravao nadlažne. Prosipaju se i danas neistine kako navodno RTB poslednje vreme dobro posluje, što je izvan svakog rezona. I posle UPPR-a gomilaju se dugovi. Šta još treba da se desi pa da se krene u korenite reforme i raščišćavanje sa upravljačkim balastom? Moramo svoju sudbinu uzeti u svoje ruke, trebalo bi i Beograd u tome da pomogne, jer svi bi trebalo da želimo boljitak i prosperitet, zdrav i prav RTB-e. Imamo sposobne i stručne ljude, spominju se i strani investitori. Ipak, preveliki je i strah da se opasno kasni. Ovako ne valja, i zato struka mora da preovlada politiku.

Izvor: BorONLINE

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here