Foto: Miroslav Dragojević

Nepromišljena ideja da Stari savski most povezuje Zemun i Veliko ratno ostrvo, saglasni sagovornici Danasa

IZVOR

* Kovačević: Sumanute stvari, kao ova, u našem društvu očigledno prolaze * Petovar: To bi značilo početak uništenja i promene namene ratnog ostrva

Izgradnja novog mosta, na mestu Starog savskog mosta, je nametnuto rešenje zbog projekta Beograd na vodi, a potencijalno premeštanje mosta između Zemuna i Velikog ratnog ostrva predstavljalo bi katastrofalno rešenje, zajednički ocenjuju sagovornici Danasa.

Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije, koji je sedam godina bio direktor Muzeja grada Beograda, smatra da je Stari most dotrajao, ali izgradnja novog i estetski sličnog mosta, na mestu starog, poigravanje je sa memorijom Beograđana.

– Taj most se forsira zbog potrebe „Beograda na vodi“, jer je jasno da projekat ne može nikako da funkcioniše sa postojećim mostom. Postoje projekti nekih drugih mostova u Beogradu koji su bitniji nego „Novi tramvajski most“, da ga tako krstimo. Problem sa Starim savskim mostom je što je on napravljen na drvenim šipovima i više nikakve nadogradnje ne može da izdrži. To znači da se taj most mora ponovo napraviti – kaže Kovačević i dodaje, da mu nije najjasnije zašto je služba Zavoda za zaštitu spomenika postavila izgradnju luka kao uslov za novi most u smislu bavljenja memorijom Beograda.

On objašnjava da svaki „gradski most treba da ima što nižu siluetu, da se sa jedne što bolje vidi druga obala, kao što je primera radi urađeno sa Brankovim mostom“.

Predsednik Akademije arhitekture Srbije takođe ukazuje, da most koji su Nemci sastavili na Savi početkom 42. godine nije autentični beogradski most, da se nije „rodio“ u Beogradu, već je njegov luk donesen sa reke Tise gde je prvobitno bila određena njegova izgradnja.

On, kako kaže, ne razume plan izmeštanja Starog savskog mosta.

– Ne razumem ideju premeštanja. To je opet bavljenje gradskom memorijom. Da li je neko postavio pitanje koliko košta montiranje jednog mosta bilo gde? To su sumanute stvari koje u našem društvu očigledno prolaze – ocenjuje za Danas Bojan Kovačević.

Za sada postoje dve opcije za premeštanje. Prva solucija obuhvata spajanje Zemuna i Velikog ratnog ostrva, dok je druga opcija povezivanje novobeogradskih blokova sa Adom Ciganlijom.
Gradonačelnik Siniša Mali nedavno je izjavio da se u izgradnju novog savskog mosta ulazi iz tri razloga: saobraćajnog, bezbednosnog i estetskog.

– Kada je reč o prvom razlogu, Stari savski most svojim kapacitetom ne može da zadovolji postojeće saobraćajne potrebe, dok će novim mostom njegov kapacitet biti mnogostruko povećan. Drugi razlog zbog čega se stručna komisija opredelila za izgradnju novog mosta je bezbednosni, s obzirom na to da je Stari savski most rađen u toku Drugog svetskog rata, postavljen je na drvenim šipovima, što ga čini nesigurnim za saobraćaj, a za 70 godina postojanja dorađivan je više puta – podsetio je Mali u maju ove godine.

On je tada izrazio ličnu želju da stari most bude iskorišćen u svrhu spajanja obale Zemuna kod Hotela Jugoslavija sa Velikim ratnim ostrvom, ali je istakao da će ipak konačan sud doneti građani glasanjem putem aplikacije Beokom servisa.

Veliko ratno ostrvo poznato je kao područje od neizmernog značaja za zaštitu životne sredine i kulturno-istorijskog nasleđa, a naročito za očuvanje biodiverziteta. Ono ima veliku ulogu i u održavanju biološke raznovrsnosti šireg područja priobalja i samog grada.

Zbog toga su protiv ideje povezivanja, Zemuna i VRO, Starim savskim mostom i pripadnici Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije. Oni smatraju da bi posledice takve odluke mogle da budu vrlo pogubne za opstanak živog sveta u ovom prirodnom rezervatu u srcu Beograda.

– Svako povezivanje Velikog ratnog ostrva sa kopnom, dovelo bi do povećanja broja turista i posledično povećanja uznemiravanja ptica koje to područje koriste za gnežđenje, ishranu, odmor i prezimljavanje. VRO je zakonom zaštićeno prirodno dobro kategorisano kao predeo izuzetnih odlika, i najavljeno ispunjavanje većih turističkih potencijala ne može biti u skladu sa zakonom s obzirom da je najveći njegov deo (izuzev uskog pojasa u neposrednoj blizini plaže Lido) u režimima zaštite I i II stepena, odnosno predstavlja neizmenjene ili slabo izmenjene ekosisteme, u kojima su zabranjene bilo kakve aktivnosti koje bi ostavile posledice po prirodne vrednosti staništa, populacija i obeležja predela. Prostim rečnikom govoreći, nije jasno o kom ispunjavanju turističkih potencijala je reč, ali tamo ne bi bilo legalno raditi ništa više od eventualnog uređenja šetnih staza, postavljanja poneke info-table ili osmatračnice za ptice – objašnjavaju za Danas iz ovog udruženja.

Oni ne smatraju da ovo može predstavljati dobro rešenje i kažu da je „svrha zaštite prirodnih dobara pre svega u očuvanju njihovih prirodnih odlika, a uloga turizma u njima bi trebalo da bude obrazovanje i upoznavanje sa prirodnim vrednostima, a ne rekreacija za najšire mase, kojima postavljanjem mosta to dobro postaje lako dostupno“.

– Ne treba zaboraviti da intervencije u životnoj sredini poput ove obavezno podležu zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, i da bi gradska vlast to morala da ima na umu, što izgleda da nije bio slučaj sa drugim delom područja značajnog za ptice „Ušće Save u Dunav“, plavnim područjem Beljarice koja je Strategijom razvoja Beograda (koja nije prošla proces strateške procene uticaja na životnu sredinu) predviđena kao mesto za novu gradsku luku – ukazuju za Danas, iz Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije.

Ksenija Petovar, profesorka sociologije grada, odnosno urbane sociologije, u penziji, smatra da bi za rešenje ove nedoumice najbolje bilo doneti stručnu odluku, zasnovanu isključivo na stručnim kriterijumima. Ona je, kako kaže, izričito protiv izmeštanja mosta ka Velikom ratnom ostrvu, a komercijalizaciju ostrva i ostvarenje te ideje vidi ne samo kao „još jedan udarac za Beograd i njegove žitelje“, već i kao civilizacijski poraz.

– Mislim da će to značiti početak uništenja i promene namene ratnog ostrva. VRO je neizmerno bogatstvo. Skoro je ekipa Nacionalne geografije uradila emisiju o ispustima za plavljenje na Savi, koje su naši i hrvatski stručnjaci radili 1972. godine, kada su regulisali Savu. To je jedinstven slučaj u Evropi da je tako napravljeno. Zahvaljujući tim močvarama to je neverovatan biodiverzitet i to mi je poznato kao prostornom planeru. Ja ne znam da li u Evropi postoji jedan takav spomenik prirodi, takva prirodna vrednost i takvo prirodno dobro – napominje Ksenija Petovar.

Profesorka Petovar ukazuje da „zanimljivo iskustvo postoji u Sloveniji, gde je stari gvozdeni most prebačen preko reke LJubljanice, na kraju pešačke zone, gde on sada služi kao pešački most. To je jako lepo ispalo. Te stare konstrukcije imaju dosta finu vrednost koju treba poštovati – zaključuje za Danas Ksenija Petovar.

Sporne kompetencije žirija za izgled mosta

„Član žirija koji je zastupao stav o uslovu luka za izgled novog mosta, je inače iz Zavoda za zaštitu spomenika gde radi u grupi za Beogradsku tvrđavu. Kakve su kompetencije čoveka za dizajn mosta koji radi u grupi za Beogradsku tvrđavu“ – pita se Kovačević.

O glasanju

„Građani će da glasaju, al biće onako kako neko odluči. Davno smo se uverili u neučinkovitost takve vrste građanske participacije. To glasanje nikoga ne obavezuje“, ocenjuje Ksenija Petovar.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here